Споменик природе „Церјанска пећина“ oбухвата следеће спелеолошке објекте:

• Понорска пећина Провалија
• Понор Церјанска пропаст
• Повремено сифонско врело код Кравља
• Крашка јама изнад сифонског врела

Понорска пећина Провалија, познатија у народу као Церјанска пећина богата је накитом који се простире целом њеном дужином. Она открива предиван подземни свет саткан од ходника и дворана просечне висине од 15 до 40 метара који крију на стотине морфолошких и хидролошких облика, најразличитијих форми, величина и боја, пећинског накита – сталактита, сталагмита, хеликтита, таласастих драперија, пећинских корала и кристалних цветова. На око 2.000 метара од улаза изнад Кружне дворане могу се видети хелактити, прелеп пећински накит који расте у свим смеровима по таваници и зидовима пећина пркосећи гравитацији. Могу се јавити у више различитих облика, јако су крхки и веома ретки.

Церјанска пећина је хидролошки активна пећина, и може се рећи да је подземни наставак реке понорнице Провалије која извире подно Каменичког виса са површинским током од 3,7 километара. На свом путу дренира северне и западне падине Каменичког виса, и након тога понире у истоимену пећину Провалију тј. Церјанску пећину. У десном боку главног канала пећине Провалије на удаљености од 1.670 метара од улаза налази се подземни извор са процењеним протоком од 10-15 литара у секинду и температуром воде од 11°C.

На око 3.400 метара од улаза налази се сифонско језеро. Обележавањем подземног тока потврђена је и подземна хидрографска веза између првог сифона пећине Провалије (село Церје) и крашког врела код села Кравља. Тиме су створени услови да се пећина Провалија – врело Кравље третирају као јединствени хидролошки системи у оквиру комплексног карстног масива Калафата. Овим великим открићем потврђен је пећински систем укупне дужине до сада испитаних пећинских канала од 7,149 метара, почему је ово други најдужи истражени пећински систем у Србији.

Споменик природе „Церјанска пећина“ са својом околином представља веома погодно подручје за слепе мишеве. Пружа им скровиште, омогућава им скривање, преживљавање неповољних услова, одмор и размножавање. Током досадашњих истраживања евидентирано је 12 врста слепих мишева: Мали потковичар (Rhinolophus hipposideros), Велики потковичар (Rhinolophus ferrumequinum), Средоземни потковичар (Rhinolophus euryale), Водени вечерњак (Myotis daubentonii)…

Споменик природе Церјанска пећина обилује природном потпуно нетакнутом лепотом, накитом ствараним два и по милиона година и ходницима кроз које теку ледене понорнице, у њој се организује пећинарење у потпуно неуређеним условима тзв. дивље пећинарење или wild caving. Због тога је улазак у пећину могућ само и искључиво у пратњи обученог спелео водича, у малим групама (макс. 8 особа) и у специјалној спелео/ронилачкој опреми коју можете изнајмити пред сам улазак у пећину.