Пећина „Провалија“
Најистраженија до сада и једина отворена за посете јесте пећина Провалија односно у народу позната као Церјанска Пећина. Богата накитом који се простире целом њеном дужином, посетиоцима открива предиван подземни свет саткан од ходника и дворана просечне висине од 15 до 40m који крију на стотине морфолошких и хидролошких облика, најразличитијих форми, величина и боја, пећинског накита – сталактита, сталагмита, хеликтита, таласастих драперија, пећинских корала и кристалних цветова.
Церјанска пећина је хидролошки активна пећина, и може се рећи да је подземни наставак реке понорнице Провалије која извире подно Каменичког виса са површинским током од 3,7km која на свом путу дренира северне и западне падине Каменичког виса. У десном боку главног канала пећине Провалије на удаљености од 1.700m од улаза налази се подземни извор са процењеним протоком од 10-15l/s и температуром воде од 11°C.
На око 3.400m од улаза налази се сифонско језеро. Обележавањем подземног тока потврђена је и подземна хидрографска веза између првог сифона пећине Провалије (село Церје) и крашког врела код села Кравља.
Церјанска Пећина (пећина Провалија) представља систем укупне дужине 7149m, који започиње у селу Церје и завршава вертикалном крашком јамом у селу Кравље. Овим великим открићем потврђен је пећински систем који је други најдужи истражени пећински систем у Србији.
Церјанска пећина обилује природном потпуно нетакнутом лепотом, накитом ствараним два и по милиона година, и ходницима кроз које теку ледене понорнице, у њој се организује пећинарење у потпуно неуређеним условима тзв дивље пећинарење.